Kragujevački Divlji veprovi posustali su na poslednjem stepeniku, finalu EFAF kupa, u kome su poraženi od domaćeg London Blitza sa 29:7 (20:7,3:0,0:0,6:0).

Kako bi predstavili Srbiju u najboljem svetlu na ovom takmičenju, Veprovi su autobusom prešli 10.000 kilometara. Najpre su igrali u Hohenemsu, na samom zapadu Austrije, potom i u Tononu, francuskom gradiću na Ženevskom jezeru, a završni ispit polagali su u Londonu.

Posle teškog procesa dobijanja skupih viza, zbog nedostatka finansijskih sredstava da 55 ljudi ode avionom, Kragujevčani su odlučili da se u glavni grad Velike Britanije upute autobusom preko La Manša, što nikada nije uradila nijedna druga grupa ljudi iz Srbije. Na putovanje su krenuli četiri dana pre utakmice, spavali tri noći po raznim evropskim hostelima, a na Finsbury Park stadionu ih je dočekao teren na kome ne bi mogle da se odigraju ni pojedine utakmice amaterskih fudbalskih liga Srbije. Pored svega igrači su 20 minuta pre početka utakmice morali da prenesu svoje kofere preko izrovarenog terena do sajdlajna, jer domaćin nije mogao da im garantuje bezbednost u svlačionicama, koje nisu imale brave. Tribina na ovom stadionu gotovo i da nema, osim jedne terase na koju staje 50 ljudi, pa je veći deo publike stajao na metar od terena. Nije bilo ni interneta na Finsbury Parku, pa su Kragujevčani SMS porukama slali izveštaj za sajt, koji je pratio veliki broj fanova Wild Boarsa. Potpuno je nejasno zašto je EFAF dao domaćinstvo ovom timu, jer su Veprovi ponudili nemerljivo bolje uslove za odigravanje finala, koje je trebalo da se odigra na „Čika Dači“ pred 10.000 ljudi.

Utakmica je počela loše po Veprove, koji kao da se još nisu otreznili od dugačkog puta. U prvih pet minuta utakmice primili su tri tačdauna, prvi već u 15. sekundi, pošto su posle fambla Blicevi krenuli sa jednog jarda i poentirali trčanjem. Drugi tačdaun je primljen posle intercepcije, a treći posle izblokiranog panta iz end zone.

Odbrana je odrađivala odličan posao tokom cele utakmice, dok je napad pokušavao da pronađe svoju prepoznatljivu igru, ali je nedostatak Brajana Pejtona, koji je nepotrebno isključen u polufinalnom duelu, bio vidljiv. Sten Bedvel je konačno uspeo da pronađe vezu sa svojim risiverima krajem prve četvrtine i prve poene za Veprove postiže Džeremi Pejton.

Do kraja utakmice odbrana Veprova je odrađivala fenomenalan posao, ne dozvolivši domaćinu da pređe svoju polovinu terena, dok napad nije uspevao da postigne poene iako je u nekoliko navrata stizao nadomak end zone.

Da stvar bude još gora po Veprove početkom poslednjeg perioda igre povredio se i kvoterbek Bedvel, koji je kasnije odvezen u bolnicu. Poslednje poene na utakmici London je postigao desetak sekundi pre kraja, kada je sve već bilo rešeno.

Na kraju utakmice Veprovi su dobili ovacije od strane domaće publike, za pruženu igru i borbu do samog kraja, pojedini fanovi Blitza došli su do terena kako bi porazgovarali sa našim igračima i preneli im svoje impresije, a neki od njih su čak želeli da kupe dresove i majice Wild Boarsa.

I pored poraza u finalu, razloga za tugu nema jer je ovo najveći uspeh u istoriji srpskog fudbala, ali ostaje velika žal što igrači sa sobom neće doneti pehar EFAF kupa. Čestitamo London Blitzu na osvajanju kupa!